Predstava KLARA DOGODILO SE NEŠTO NEOČEKIVANO je igrana preko 80 puta ( Šabac, dva puta u Valjevu, dva puta u Beogradu – Beogradsko dramsko pozorište i Kult teatar, Jagodina, Kikinda, Pirot, Zaječar, Krupanj, Užice, Ruma, Arilje, Sremska Mitrovica, Bijeljina, Kragujevac, Paraćin ... po dva puta u Minhenu, Salcburgu, Kranju. Na Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru, za ulogu Daneša, Ivan Tomašević je dobio „ Zoranov brk „ a na internacionalnom festivalu „ Trema fest „ predstava je dobila tri nagrade: Bronzanu plaketu za predstavu, a Aneta Tomašević je dobila zlatnu masku za glavnu žensku ulogu. ( Nagrade stručnog žirija ), a predstava je dobila i nagradu publike.
Scena Maska i predstava „ Klara dogodilo se nešto neočekivano“ su izazvali veliku pažnju u pozorišnom životu Srbije. RTS (prvi program) je snimila jednočasovnu emisiju i predstavila naš rad.
IZVODI IZ KRITIKA
... Tomaševići barataju opštim mestima vezanim za priču o sudbini pozorišnih stvaralaca, predstavljaju nam bračni par glumaca, nezadovoljnih i zajedničkim životom i vlastitim teatarskim angažmanom, upetljanih u bračni trougao u kojem je i njihova mlada, ambiciozna koleginica, glumčeva ljubavnica, a još više spetljanih rutinom, prezasićenošću, osećajem zamora...
No, ovu naizgled trivijalnu priču o sjaju i bedi teatra grupa glumaca realizuje u formi predstave u predstavi, razvijajući šarmantnu scensku šaradu koja nadilazi banalnost, neposredno lavira između komedijske lakoće i snažnog dramskog naboja, a podrazumeva vrhunsko glumačko umeće, utemeljeno na sposobnosti spontane igre koja ostavlja utisak jednostavne improvizacije iako je ustvari precizno osmišljena i uvežbana.
I možda je upravo u toj gotovo šizofrenoj podeljenosti histriona, u tom dvojstvu prirode teatra – na čemu se bazira igra Anete i Ivana Tomaševića, kao i Aleksandre Ristić – zapravo ključ ove predstave. Možda je u toj dvostrukoj poziciji glumca, simbolično označenoj dvema maskama ( nasmejanom i onom koja tuguje ), vazda razapetog između svoje privatnosti i uloga koje tumači, a u koje se uvlači poput uljeza, možda se baš tu nahodi i „ šifra „ ove predstave koja ukazuje na suštinsku muku glumaca, muku koja, međutim, u isti mah za njih predstavlja i prvorazredni izazov i najveće prokletstvo.
... Jer pozorište je – poručuju autori ove predstave – pre svega i iznad svega igra. U njenom središtu je glumac, ali on nije i jedini učesnik te igre. Pozorište je igra koja u svet glumaca uvlači i život. Teatar je, dakle, igra u kojoj se najdirektnije sudaraju dve stvarnosti – ona kojom gospodari glumac i ona u kojoj je on večiti gubitnik. Tu istinu, uvek banalnu kada se prepriča, no vazda uzbudljivu kada se na pravi način odigra, dobro su pokazali šabački glumci.
„ VEČERNjE NOVOSTI „
( Aleksandar Milosavljević )
... Šapčani su sinoć oduševili zaječarsku publiku predstavom „ Klara dogodilo se nešto neočekivano „ u produkciji scene „ Maska „ Temu o glumačkom životu su verno i ubedljivo, čehovljevski emotivno dočarali bračni glumački par Ivan i Aneta Tomašević i Aleksandra Ristić. Aplauz je bio dug i iskren, a Ivanu Tomaševiću dodeljen je „ Zoranov Brk „ novinarskog žirija.
„ POLITIKA „
NAMERNO ZBUNjENO GLEDALIŠTE
Na 11. Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru zamalo da članovi predstave „Klara“ preksinoć izazovu pometnju i publike i organizatora festivala.
Na festival su oni došli iz Šapca i uskočili umesto Jugoslovenskog dramskog pozorišta...
Kada su posle pet minuta igre počele da padaju kulise, a glumci da se izvinjevaju i zovu publiku na piće, ali i da traže nekog stolara, organizator koji nije znao da je to samo deo predstave o zakulisnom glumačkom životu, panično je pronašao stolara i poslao ga na scenu!
Iz publike, mada se svetlo u sali nije palilo, pojedini su krenuli kućama uz svetlost ručnih baterija! Tek kada su shvatili da glumci Ivan i Aneta Tomašević i Aleksandra Ristić nastavljaju da nešto govore i da je to zanimljivo, aplauz je trajao podosta, a publika je već predstavu proglasila jednom od najboljih na festivalu.
„ VEČERNjE NOVOSTI „
... Prva scena smeštena u vreme renesanse, zavodi publiku, pa padanje kulisa kod opuštene publike izaziva šok... Publika počinje da saoseća sa glumcima... Na potpuno ogoljenoj pozornici dok je publika još u uverenju da je predstava propala, začinje se glavna tema priče: šta sve glumac mora da uradi na sceni, da podnese i izdrži... Ivan Tomašević, kao reditelj, najveće glumačke zahteve ispostavio je liku Daneša koji je dodelio sebi i za sada ima razloga da bude zadovoljan... Njegova odlična partnerka je Aneta Tomašević (tumači prvakinju pozorišta koja nezadovoljna dugim neigranjem u pozorištu, želi da se oproba kao pisac), jer ostvaruje najprisniji kontakt sa publikom i izaziva najjače emocije. Potpuno vlada scenom, izaziva smeh i istinske suze, kojima i sama plače, i najuverljivije prenosi istinu da je granica između pozorišta i života maglovita... Aleksandra Ristić se ulogom Katuše predstavila kao glumica koja ima šta da kaže i pokaže. Ravnopravan partner poznatim kolegama, ona tumači početnicu željnu dokazivanja kaja, kao prvo iskustvo, upoznaje suze profesije...
Uspeh predstave „ Klara „ oslanja se i na dobro skrojenu priču o nesrećnicima koji ne umeju da se zaustave na onome za šta su sposobni, pa zbog iskušenja običnih osećanja, ambicije ili težnje za slavom umesto leta u nebo doživljavaju razočarenja...
„ LUDUS „
... Predstava „Klara dogodilo se nešto neočekivano“, scene „Maska“ iz Šapca koja je u repertoar uskočila umesto izostale predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Publika zbog te zamene sigurno nije zažalila, jer su šapčani izveli zaista dobru predstavu... Predstava počinje kao renesansna komedija, od samog početka hvata publiku koja postaje vrlo aktivni četvrti glumac... Scena Maska je ovom predstavom pokazala da u Šapcu ima istinskog stvaralaštva, jer ima stvaralaca i velikih zvona ideja...
„ DANAS „
... Još od generalne probe, premijere, pa do večeras Klaru sam gledala pet puta i svaki put sam, zajedno sa glumcima iznova doživljavala i preživljavala scene koje su sastavni deo života ljudi koji se bave ovim poslom. Pored svojih nesumnjivih kvaliteta i originalnosti ova predstava je i svojevrstan dokument o vremenu i mestu na kome je nastala. Ponosna sam što sam i ja jednim delom pomogla u radu na stvaranju ove predstave...
DRAGANA BOŠKOVIĆ teatrolog
... Inače fasciniran sam kreativnošću i originalnošću predstave i činjenicom da je jedan čovek učestvovao u pisanju scenarija, režirao i igrao glavnu ulogu u predstavi. Ono što me je posebno impresioniralo je to što glumci sve vreme o vrlo teškim i mučnim dešavanjima vezanim za rad u teatru, o komplikovanim odnosima, preljubama, sujetama, ali sve to rade ne tugujući nad svojim sudbinama, već se vešto poigravaju i pri tom izazivaju buru raznih emocija kod publike...
PIERRE WALTER POLITZ reditelj (Nemačka)
... Prvi put u životu sam naseo. Verovali ili ne, ali meni, čoveku koji se bavi pozorištem, prvi put se večeras desilo da su me glumci prevarili. U trenutku kada je pala scenografija i kada je glumac zatražio pomoć, skočio sam i krenuo ka pozornici da pomognem. Mlada dama koja je sedela pored mene i prevodila mi tekst, zgrabila me je za ruku i zadržala, pri tom ni sama neznajući o čemu se radi. Ostatak predstave sam odgledao prikovan za stolicu da slučajno ne bih bio ponovo prevaren, ali još uvek se smejem sebi zbog svoje naivnosti. Shvatićete, samo četrdeset godina se bavim ovim poslom...
JOHN MURDOCH dramski pisac (Engleska)
... Ono što je najvrednije u predstavi je to što je cela priča ispričana u više nivoa, i ono što je neophodno za moderno pozorište, da je postigla maksimum interaktivnosti sa publikom. Sigurno ja da se ovakva predstava ne zaboravlja brzo i da i pored toga što kod publike izaziva buru smeha ali i suza, jednostavno tera i na razmišljanje, i to ne samo za vreme i neposredno posle predstave nego, verovatno i danima kasnije. Posebno mi je drago što sam večeras video ovu predstavu, jer se istim poslom, samo na drugi način bavim u televizijskom serijalu „Čitanje pozorišta“...
SLOBODAN SAVIĆ pozorišni kritičar i pisac
... Nekada je najvažnija ideja, ali večeras smo pored „lude“ ideje imali i fantastičnu igru troje glumaca koji su u jednom dahu, maltene u istom trenutku terali publiku na smeh i na plač. Ova predstava je od onih predstava koje jednostavno traže i zovu da se pogleda još jednom, pa ponovo, još jednom... jednostavno da je nema trebalo bi je izmisliti...
MIROSLAV RADONjIĆ teatrolog, pozorišni i književni kritičar
Petog festivalskog dana Prokupčani su dobili na dar ( neočekivano), što je ovoj predstavi, inače, manir, nezaboravnu , čuvenu ,,Klaru” iz Šapca. Možda je nekad dovoljno reći za neku predstavu da se igra osamdeset i neki put, da su glumci sve sami biseri teatra ko iole poznaje srpsku scenu, da su mnogi kritičari bili šokirani detaljima ove predstave. Ali samo oni najuporniji su se odvažili da rizikuju zagušljivu i memljivu bioskopsku salu i nagrađeni su velikom nagradom. Jer ono što su ovi ljudi izveli te večeri se samo tako može nazvati.
Ako vam je život ponešto zakinuo, imali ste prilike da u petak, poslednjeg julskog dana, to nadoknadite. Ako niste iskoristili, ništa, čekajte sledeće gostovanje nekog vrhunskog pozorišta. Glumci Aneta i Ivan Tomašević (istovremeno i autori ove predstave) i Aleksandra Ristić toliko žara, talenta,energije unose u ovaj komad da gledaocu počinje da bude žao što se mora završiti. Pravi mali šok izaziva, odmah na početku predstave, rušenje improvizovanog balkona.Tada, osim kulisa, počinju i druge maske da padaju. Pred nama izranjaju glumci – obični ljudi od krvi i mesa sa mnoštvom mana, sumnji, strahova, želja…Bračnih nesuglasica, životnih zabluda, prekasnih saznanja…Čitav preobražaj prati trauma i katarza glavnih junaka. Glumci stvaraju dirljivu komunikaciju i empatiju publike koja (neočekivano) postaje deo performansa. Sve vreme traje ta čudna intimnost i bliskost gledaoca i junaka predstave. Aneta iliti Klara izaziva čas smeh čas suze, transformišući se iz sujetne glumice u ljubomornu suprugu, pa u očajnu heroinu koju je vreme pregazilo. Svo troje su glumili iz petnih žila, iz sve snage, potpuno ostavljajući sebe na sceni bez ostataka.
Celim tokom predstave pitamo se da li su njihove improvizacije smišljene na licu mesta ili su rezultat posvećenog,izvežbanog rada. Često prekidani iskrenim aplauzima i gromoglasnim smehom, akteri ove neobične predstave verno su nam dočarali brutalan sukob fikcije i stvarnog gde je glumac sam sebi maska i lice, raspet u stalnom dvojstvu, između pozorišta i života, želja i realnosti, plača i radosti, uspeha i poraza… Razmišljanje o porukama i dometima ovakve predstave traju danima i istovremeno želja za ponovnim gledanjem, kao da smo u toj stalnoj zapitanosti, napetosti, riziku da ne budemo obmanuti glumačkim trikovima, sami sebe uskratili za bolje razumevanje.
TOP NOVOSTI DANIJEL JOVANOVIĆ
Nagrade:
Nagrada Stručnog žirija – Srebrna maska – za predstavu u celini (tekst i režija) za predstavu „Klara dogodilo se nešto neočekivano“ na internacionalnom festivalu “Trema – fest“
Nagrada publike – Bronzana maska - za predstavu u celini (tekst i režija) za predstavu „Klara dogodilo se nešto neočekivano“ na internacionalnom festivalu
„Trema-fest“
Nagrada Stručnog žirija „Zlatna maska“ Aneti Tomašević na festivalu „Trema fest“
Nagrada „Zoranov brk“ Ivanu Tomaševiću na festivalu u Zaječaru
